У четвртак, 24. новембра 2011. године у Универзитетској галерији у 19.00 часова отвара се изложба слика Петра Омчикуса.

Рођен је 6. октобра 1926. године у Сушаку (Ријека). Школу примењених умeтности и Академију ликовних уметности похађао је у Београду, код професора Ивана Табаковића. Живи и ради у Паризу од 1952. године. Бави се сликарством, скулптуром, грaфиком и мозаиком. Један је од оснивача ''Задарске групе'' (1947). Позван је од стране француских критичара да учествује на Париском бијеналу 1961. године. Члан је Српске академије наука и уметности од 1994. године.

Стваралаштво

Почеци Омчикусовог стваралаштва везују се за неколико уметника - сви из класе Ивана Табаковића, која се на неколико месеци окупила у Задру 1947. године начинивши тада прву југословенску уметничку комуну - ''Задарску групу''. Сем Омчикуса, ту су још били његова будућа супруга Косара Бокшан, Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић и њихов пријатељ, студент књижевности Борислав Михајловић Михиз. Излазак из академских атељеа у природу отворио је овим уметницима нове путеве слободног стваралаштва на којима ће, на различите начине, остати током целокупног стваралаштва. Омчикус се 1951. године придружује Групи Једанаесторица која га охрабрује да даље трага за сопственим путевима стваралаштва, тада још увек у домену поетске фигурације након социјалистичког реализма. Но, прави преокрет у његовој уметности настаје у Паризу. Сусрет са апстрактном уметношћу тог времена дефинитивно Омчикуса усмерава према слободном изразу, потезу који не трага за реалним, већ индивидуалним стилом. Геометризована асоцијативна апстракција тог периода већ је од почетка седме деценије прерасла у својеврсну гестуалну колористичку фигурацију која је задржала раније елементе његовог израза. У каснијим периодима Омчикус је тематизовао сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.

У овој поставци изложба ће бити отворена до 15. јануара 2012. године.