Завршни извештај о реализацији TEMPUS пројекта
Успешно је завршен трогодишњи TEMPUS пројекат Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана, који је водила Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" из Београда са партнерима из региона, универзитетским библиотекама из Крагујевца, Ниша, Подгорице, Сарајева и Тузле, као и партнерима из Европске уније (Аустрија, Словенија, Велика Британија). На основу коначног извештаја предатог 28. марта 2013. године комисији ЕУ, надлежној за спровођење TEMPUS пројеката и његову евалуацију, крајем јула 2013. добили смо извештај са оценом успешности нашег пројекта. Интегрални текст извештаја можете прочитати уколико кликнете овде.
Пројекат, који је у протекле три године реализован са коначним буџетом од 612.000,00 евра, обезбедио је:
- осавремењавање универзитетског библиотечког система – COBISS.SR,
- развој портала електронских докторских дисертација – E-teze,
- развој репозиторијума дигиталних текстова и објеката – PHAIDRA.
Позивамо кориснике универзитетских библиотека да се распитају о могућностима резервације књига на даљину преко сервиса Моја библиотека; позивамо бивше и будуће докторанте да се упознају са порталом E-teze, а наставнике и сараднике универзитета да се региструју као корисници репозиторијума PHAIDRA и тако обезбеде трајан архив и перманентан линк за цитирање својих научних радова.
После 35 година континуираног рада и напретка, Универзитетска библиотека у Крагујевцу сврстала се у ред најразвијенијих универзитетских библиотека Србије. Као резултат свега тога, Библиотека је у мају 2012. године промовисала три вредне публикације:
- Монографију – Универзитетска библиотека Крагујевац 1977-2012. : тридесет пет година модерног библиотекарства,
- Библиографију докторских дисертација и магистраских теза Универзитета у Крагујевцу 2006-2010.,
- Каталог – Старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу.
Наведеним публикацијама Библиотека је настојала да прикаже богат образовни, научни, истраживачки, културни и друштвени рад и развој у протеклих 35 година.
Универзитетска библиотека Крагујевац 1977-2012. : тридесет пет година модерног библиотекарства
Oд свог оснивања, 6. маја 1977. године, па до данас Универзитетска библиотека у Крагујевцу славила је петнаестогодишњицу, двадесетпетогодишњицу и тридесетoгодишњицу свог рада, али до данас није штампала ниједну монографију. Како је давно речено "оно што није записано није ни било", стога овде презентована монографија добија још више на значају.
Монографија Универзитетска библиотека Крагујевац 1977-2012. на 130 страна пружа најважније информације о оснивању Библиотеке, раду, развоју, обогаћивању фондова, управљању, руковођењу и запосленима. Садржај Монографије је уобичајен за ову врсту публикација и илустрован је са 43 фотографије и фотографијама свих запослених у Библиотеци.
У првом делу, поред речи директора Универзитетске библиотеке и речи ректора Универзитета у Крагујевцу, дати су исцрпни подаци о граду Крагујевцу, Универзитету у Крагујевцу и Библиотеци Лицеума. Из ових поглавља може се закључити да је оснивање "Лицеја Кнежевине Србије" са библиотеком, 1838. године, представљало основ за развој високог школства савремене Србије и да се "за претечу Универзитетске библиотеке у Крагујевцу може сматрати Библиотека Лицеума књажества србског".
Данас Универзитетска библиотека у Крагујевцу у свом активном књижном фонду броји око 100.000 примерака домаће и стране књиге, велики број домаћих и страних часописа и око 2.500 магистарских теза и докторских дисертација. Библиотека је почетком 2003. године у потпуности прешла на систем електронске базе COBISS и успешно обавља своју примарну делатност у оквиру четири Одељења и Службе за правне, опште и финансијске послове. У Монографији су исцрпно наведени послови, задаци и успеси сваког од одељења.
Универзитетска библиотека у Крагујевцу поседује у свом фонду вредну Збирку старих и ретких књига. Најстарија публикација из ове збирке је CORPUS JURIS CANONICI из 1730. године. Збирка је формирана издвајањем публикација из легата бивше Учитељске и Више педагошке школе у Крагујевцу.
Како чин донаторства у српском културном простору има дугу и континуирану традицију, Редакциони одбор је сматрао да легатима и дародавцима у Монографији треба посветити дужну пажњу. Стога су у истој наведени сви легати институција и појединаца, као и вредни поклони институција и истакнутих појединаца.
У свом средишњем делу Монографија садржи поглавље Научне, стручне и уметничке манифестације. У њему су, по хронолошком реду, наведени називи тема научних скупова, саветовања, стручних предавања, изложби и одржаних промоција књига и часописа. С обзиром на број ових манифестација, сигурно је да запосленима у Универзитетској библиотеци треба одати дужно поштовање и захвалност.
Можда највећу афирмацију међу културном елитом Крагујевца, Универзитетска библиотека добија манифестацијама у Универзитетској галерији, која је отворена 24. септембра 2010. године. Изложбени простор Галерије прилагођен је вишенаменској функцији, стога су у Монографији детаљно наведене све манифестације које су у Галерији одржане.
Монографија садржи и поглавље Управљање и руковођење. У овом поглављу су наведени, хронолошким редом, састави Програмских савета, односно чланови Управних и Надзорних одбора од оснивања Библиотеке, па до данас. Редакциони одбор је сматрао да и на овај начин треба исказати захвалност посленицима, који су својим радом допринели развоју Универзитетске библиотеке. У истом поглављу, у складу са важећим Статутом, дате су кратке биографије директора Библиотеке од оснивања до данас.
После поглавља Сећања и осврт на тридесетпетогодишњи рад Универзитетске библиотеке (у коме су штампани текстови Александра Милосављевића, проф. Душана Симића, проф. Бранка Обровића и Мире Матић) у Монографији су, у поглављу Запослени у Универзитетској библиотеци дате кратке биографије свих запослених.
На крају, верујемо да су писањем и издавањем презентоване Монографије отргнуте од евентуалног заборава многе чињенице, важне за настајање и развој Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Такође, надамо се да ће ова публикација представљати значајан прилог историји библиотекарства у Србији, а Библиотека, као пуноправна чланица Универзитета у Крагујевцу, допринети даљем развоју високог образовања на овом подручју.
Универзитетска библиотека у Крагујевцу учествовала је као партнер на ТЕМPUS пројекту Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана 158764-TEMPUS-RS-TEMPUS-JPGR, чији је носилац Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' из Београда, а који је реализован у периоду од 2010. до 2012. године. Осим нас, партнери на Пројекту су били и партнери из региона: Универзитет у Нишу (Србија), Универзитет у Сарајеву, Универзитет у Тузли (Босна и Херцеговина), Универзитет Црне Горе, као и партнери из ЕУ - Универзитет у Бечу (Аустрија), Универзитет у Марибору (Словенија) и Мидлсекс универзитет (Велика Британија).
- имплементацију нових библиотечких сервиса са којима ће факултетске библиотеке заокружити све процесе рада у један систем;
- успостављање web портала универзитетских репозиторија, који садрже пописе обавезне литературе, наставне грађе и грађе са предавања, повезаног са репозиторијумима и OPAC-oм;
- успостављање система за архивирање и коришћење дигиталних универзитетских докумената и његово повезивање са библиотечко-информационим системом и информационим системом научног рада.
Изграђени репозиторији су намењени и трајном архивирању универзитетских публикација и подршка су аутоматизацији депозитарне функције академских библиотечких система.
Систем за архивирање и коришћење електронских документа треба да постане трећи систем у Академској библиотечкој мрежи, који добија пуни кориснички смисао ако је повезан са преостала два система - системом за библиотечко пословање и информационим системом научног рада. Ова веза треба да се обезбеди кроз:
- пренос метаподатака о дигиталним објектима у ОPAC-у,
- успостављање обједињеног претраживања по ОРAC-у и репозиторијима,
- повезаност сервиса за израду персоналних библиографија са репозиторијумима.
У сарадњи Моравске регије Чешке Републике, a под покровитељством града Крагујевца, Универзитетској библиотеци у Крагујевцу је 2009. године одобрен пројекат Адаптација и опремање читаонице Универзитетске библиотеке, вредан oко 70.000,00 евра. Пројекат je имаo за циљ побољшање услова рада студената и наставно-научних радника Универзитета у Крагујевцу, као и свих осталих корисника Библиотеке. Све предвиђене активноси допринеле су задовољавању потреба корисника за квалитетнијим начином студирања и приближавање европским системима образовања, што ће надамо се резултирати повећањем броја корисника.
Комплетна реализација овог Пројекта, почевши од потпуног реновирања простора читаонице, његовог климатизовања и опремања новог Интернет простора, завршена је августа 2010. године.
Поводом јубилеја, 30-годишњице Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, 6. маја 2007. године изашла је из штампе Библиографија докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу (2001-2005). Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу, за период од 2001. до 2005. године унета је у Електронски каталог, али се није радила штампана верзија. Овај пројекат је наставак већ започетог посла на изради текуће библиографије професора Универзитета, који се ради од 1990. године.
У 2004. години је реализован је пројекат Набавка уџбеничке и друге литературе у сарадњи са невладином организациом ACDI/VOCA. Вредност Пројекта је износила око 1.500,000 динара. Скупштина града Крагујевца је обезбедила учешће друштвене заједнице у износу од 25% од укупне вредности Пројекта. Реализацијом овог пројекта Универзитетска библиотека у Крагујевцу је повећала књижни фонд за око 400 примерака уџбеника и 1.800 примерака књига, које представљају значајне наслове из области књижевности, историје, уметности, а ту су и речници, приручници из области информатике и остала стручна литература.
Пројекат Изградња кооперативне мреже високошколских библиотека универзитета у Србији (реализован 2002-2004. године) омогућио је Универзитетској библиотеци у Крагујевцу да постане део великог библиотечког система COBISS, заснованог на узајамној каталогизацији, основног погона који покреће електронски каталог публикација из њеног фонда. У току пројекта успостављањена је мрежа универзитетских и факултетских библиотека ради бољих услова за размену информација, рационалну набавку и бољи приступ публикацијама и информацијама у Србији, као и свету. Главна активност везана за овај циљ била је едукација библиотекара која је резултирала модернизацијом послова и већим нивоом образовања корисника библиотеке, како би побољшали ефикасност и искористили сви ресурси.
Почетком 2003. године успостављен је Централни електронски каталог, повезивањем највећих библиотека у Србији са Народном библиотеком Србије у Београду, као носиоцем пројекта Виртуелна библиотека Србије. Једна од чланица Пројекта је и Универзитетска библиотека у Крагујевцу.
| < Претходна | Следећа > |
|---|