Ћирилица - калиграфије и штампана писма - 4. октобар 2014.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ  су заједнички програм Савета Европе и Европске комисије и обележавају се од 1991. године у више од педесет држава, а у Србији од 2001. године. Циљ програма је да се широкој јавности приближи и учини доступним културно наслеђе и да се том приликом истакне јединство разноликости заједничког европског наслеђа, као једног од најкарактеристичнијих чинилаца европског идентитета. Европско културно биће је синтеза локалних знања, вештина и традиције која се стварала у свим видовима уметничког изражавања. Претпоставка је да се европски грађани – без обзира на језик и писмо, и упркос разликама у култури – одлично познају и на овим основама суштински разумеју. 

На предлог Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, Универзитетска библиотека је узела учешће у овогодишњој централној манифестацији Дана европске баштине, која је одржана у Крагујевцу 4. октобра 2014. године. Тема овогодишње манифестације била је „Језик и писменост“, те се низом пригодних изложби указало на историјски настанак српског језика, као и реформе које су га пратиле кроз историју. Универзитетска библиотека је у сарадњи са Катедром за графички дизајн Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу организовала изложбу радова Ћирилица - калиграфије и типографка писма. Изложба је отворена у Галерији Универзитетске библиотеке и представља поглед модерности на ћириличну традицију. Нови ћирилични фонтови, креирани као рачунарски фонтови имају примену у савременом дизајну.  Изложени су радови студената, асистената и професора Филолошко-уметничког факултета, Одсека за примењену уметност, Катедре за графички дизајн, на челу са професором Драганом Пешићем, предавачем на предметима Писма са калиграфијом и Типографија. Неколико радова бави се анализом рукописа српских великана (Иве Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и његове светости патријарха Павла), као и рачунарских фонтова који су на основу њих креирани.

Трагом српске прошлости (1914-2014) - 5. март 2014.

С обзиром на то да се 2014. године навршило сто година од почетка Првог светског рата, Универзитетска библиотека у Крагујевцу је организовала изложбу књига и пратећи каталог под насловом Трагом српске прошлости (1914-2014). Циљ изложбе и каталога није био само пуко обележавање овог значајног јубилеја, већ настојање да се сачувају од заборава и промовишу, у ширем оквиру историјских прилика, многе вредне публикације које говоре о Првом светском рату и тако представи скривено благо књижних сложишта Универзитетске библиотеке. Изложбом и пратећим каталогом сумирани су разноврсни и многобројни историографски резултати посвећени међусобно повезаним темама о Србији у Првом светском рату и стварању Југославије, али упоредо и са учинком историографије међународног оквира који обухвата период 1914-1918. године. Укупно је пописано 100 библиографских јединица које су груписане по језичком начелу у три групе и једну подгрупу, од којих свака заслужује посебну пажњу:
I    Књиге на српском језику (издате од 1915. године)
      - Крагујевац и околина (издато од 1968. године)
II   Књиге на страним језицима (издате од 1919. године)
III Преводи (издати од 1921. године)

На свечаном отварању изложбе говориле су: Мирa Матић, директоркa Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, проф. др Љубинка Трговчевић-Митровић, историчарка и редовна професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и мр Катаринa Карамијалковић, библиотекаркa Универзитетске библиотеке у Крагујевцу и ауторка изложбе и каталога. Видео-снимак...

Надамо се да смо поставком ове изложбе успели да се на прави начин подсетимо једног дела српске прошлости, коју сачувану на најбољи могући начин треба представити млађим генерацијама. Захвалност следује и војницима и писцима, јер су и једни и други били за поуку и за понос.

Забрањивање књига у окупираној Србији (1941-1944) - 8. мај 2013.

Изложба Забрањивање књига у окупираној Србији 1941-1944. представљена је у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу 8. маја 2013. године, поводом обележавања 36 година постојања и рада наше установе.

У Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' у Београду, на основу архивске грађе и докумената који су сачувани у Библиотеци, приређена је изложба књига и објављена публикација Забрањивање књига у окупираној Србији 1941-1944, аутора Николе Марковића и Данице Филиповић. Поставка приказује рад Универзитетске библиотеке у Београду под окупацијом и обиље архивске грађе: спискове забрањених књига, књиге које је требало забранити, документа о раду комисије која је успела да их сачува, као и пропагандне немачке антисемитске, антисавезничке, антисовјетске и антимасонске плакате. Комисија је на све могуће начине наметнути посао издвајања нежељене литературе успоравала и одуговлачила, тако да окупатор није успео да оствари своју намеру. Председник комисије, др Димитрије Кириловић поносно је изјавио 24. новембра 1944: "Ја сам дочекао да Немци оду из Београда, а да комисија није ни једну једину књигу уништила."

Објављивањем ове архивске грађе и организовањем изложбе књига приказана је једна мало позната, али важна страна борбе у очувању нашег културног и националног интегритета током Другог светског рата. Видео-снимак...

Старе и ретке књиге у фондовима Универзитетска библиотеке у Крагујевцу - 4. мај 2012.

У фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, поред уџбеничке, стручне и научне литературе, набављане у циљу подршке и унапређења образовног, научног и истраживачког рада студената и наставника Универзитета у Крагујевцу, налази се и значајна Збирка старих и ретких књига. Збирка је формирана издвајањем монографских публикација из легата бивше Учитељске и Више педагошке школе у Крагујевцу, као и поклонима других дародаваца.

Поводом 35-годишњице рада и развоја Библиотеке приређен је Каталог старих и ретких књига у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, а 4. маја 2012. године организована је истоимена изложба књига. Видео-снимак...

Каталог, који је приредила Радмила Царевић, библиотекаркa Универзитетске библиотеке, садржи 444 библиотечке јединице и обухвата два периода: први, од 1730. до 1900. године и други, од 1912. до 1918. године. Јединице су представљене хронолошки по растућим годинама, а у оквиру исте године по абецедном реду ауторских или стварних одредница, независно од језика публикације. Каталошки листићи садрже, поред главног библиографског описа, УДК и COBISS ID број. Ради лакшег коришћења каталошке јединице су нумерисане и урађена су два регистра, именски и регистар наслова. Именски регистар, поред главног аутора, садржи и ауторе додатних текстова, преводиоце, приређиваче.