Универзитетска библиотека је на дан свог јубилеја, 6. маја 2011. године постала богатија за један изузетан легат. Посредством Универзитета у Крагујевцу, Библиотеци је уручено око три хиљаде књига, часописа и стручних белешки из приватне библиотеке поч. проф. др Светозара Стојановића. Легат су предали чланови његове најуже породице. Целокупна грађа се налази у Библиотеци, где се тренутно обрађује по правилима струке.

Проф. др Светозар Стојановић је рођен 1931. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1955. године на Филозофском факултету у Београду, а докторирао 1962. године. Са још седам филозофа београдског Филозофског факултета, због дисидентске делатности, суспендован је 1974. године, а на Факултет је враћен почетком деведесетих година. Стојановић је од јуна 1992. године до краја маја 1993. године био саветник председника СР Југославије Добрице Ћосића. Од 1981. године је научни саветник Института за филозофију и друштвену теорију, одакле као директор одлази у пензију.

У богатој каријери био је члан Управног одбора Корчуланске летње школе, која је окупљала утицајне филозофе тадашње Југославије и Европе. Био је гостујући професор на многобројним угледним универзитетима у САД, Немачкој, Великој Британији, Аустрији, Индији, као и оснивач и председник Српско-америчког центра у Београду. Био је и члан Комисије за истину и помирење, коју је формирао некадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница, члан Спољнополитичког савета при Министарству иностраних послова Србије и члан Савета РРА. Између осталог, радио је као главни и одговорни уредник британског часописа "Praxic International", био је и члан Управног одбора компаније "Политика", као и члан редакцијског савета часописа "Philosophy and Social Criticism", са седиштем у Бостону.

За члана париског Међународног института за филозофију изабран је 1977. године, од 1996. године био је изабрани члан Академије за хуманистичка истраживања из Москве. Заједно са филозофима Браном Петронијевићем и Михаилом Марковићем уврштен је у ''Biogrаphicаl Dictionаry of Twentieth Century Philosophers", 1996. године. Објавио је седам књига, четири брошуре и око 130 часописних расправа и чланака. Радови су му преведени на 14 језика, а аутор је и књига на српском језику, међу којима су "Савремена мета-етика", "Између идеала и стварности", "Историја и партијска свест", "На српском делу Титаника".